MIOFASCIJALNI SINDROM i DRY NEEDLING ( SUVA PUNKCIJA)

dry-needlingMiofascijalni sidrom je tup, dubok i stalan bol u mišiću koji se pojačava pri pokretima koji angažuju zahvaćeni mišić. To kratkotrajno pojačanje bola pri pokretu obično se opisuje rečima “kao da me nešto secnulo”.

Lokalna osetljivost na pritisak, otvrdnuće zahvaćenog mišića i smanjena snaga mišića bez atrofičnih promena su najupečatljiviji simptomi miofascijalnog sindroma. Javlja se kao posledica akutnog i hroničnog istezanja nekog mišića. Akutno istezanje nastaje naglo, najčešće kod naglih trzajaiI pokreta a hronično nasataje postepeno usled čestih ponavljanih pokreta ili zamora mišića ( može se javiti usled neudobnog položaja pri spavanju). Hronični stres, kao nezaobilazni pratlac savremenog načina života, takođe doprinosi nastajanju ovog sindroma. Jedna od najefikasnijih metoda za resavanje ovog problema je Dry Needling. Dry Needling je invazivna fizioterapijska tehnika koja se koristi u tretmanu miofascijalnog bolnog sindroma. Izvodi se primenom akupunkturnih igala kojima se ulazi u bolnu tačku u mišiću tzv. triger tačku. To je mesto najjačeg bola u mišiću odakle se bol neravnomerno širi na druge delove zahvaćenog mišića ili susedne mišiće. Brzim pokretima ulaza i izlaza igla probada triger tačku razbijajući tako bolnu zonu. U samom mišiću može postojati više triger tačaka koje mogu biti aktivne (spontano stvaraju bol) i latentne (bole samo na pritisak). Pored primarnih duž mišića mogu se javiti i sekundarne triger tačke u susednim mišićima što zahteva individualni pristup svakom pacijentu. Nakon dijagnostičkog pregleda, pravi se program terapije koji se kombinuje sa drugim manuelnim tehnikama.

DUBINSKA MASAŽA

Dubinska masaža za cilj ima smanjenje tenzije u dubljim slojevima mišića i vezivnog tkiva. Naročito je korisna pri otklanjanju hronične napetosti u mišićima nastalih kao posledica lošeg držanja, hroničnog stresa, povreda, razlicitih bolnih stanja, reumatskih i degenerativnih promena, kao i u tretmanu fibromijalgije ( bol u vezivnom tkivu i mišićima koji karakteriše nelagodnost i brojne bolne tačke po telu).

MYOFASCIAL RELEASE TEHNIQUE- MFR

TEHNIKA MIOFASCIJALNOG OSLOBAĐANJA, fascija je gusta beličasta vlaknasta mreža vezivnog tkiva koja okružuje, povezuje, štiti i ishranjuje svaki mišić, kost, nervni sistem, krvne sudove i unutrašnje organe u ljudskom telu. Za fasciju se kaže da je „vrhovna inteligencija“ jer predstavlja najtananiji medijum na fizičkom nivou pomoću koga komuniciramo sa svima i sa sobom. Cilj ovog tretmana je da se povrati i očuva protočnost, sloboda i elastičn

ost fascije. Tretman je vrlo opuštajuć. Koriste se različite vrste pokreta počevši od nežnih do dubinskih masaža tkiva koje su takođe vrlo nežne ali vrlo efikasne u tretmanu:

  • bola u ledjima i vratu
  • glavobolja
  • bola u karlici
  • sportskih povreda
  • hroničnog bola
  • hroničnog umora
  • bolnih ošiljaka
  • osećanja konstantnog premora
  • anksioznih i depresivnih stanja

ŠIJACU MASAŽA

Šijacu masaža obnavlja normalan protok životne energije sa ciljem da se u organizmu uspostavi balans i postigne mentalno i telesno zdravlje. Ova drevna japanska tehnika insistira na disanju, istezanju mišića i akupresurnoj stimulaciji meridijana. Radi se preko pamučne tkanine (najbolje udobne trenerke), bez upotrebe bilo kakvih ulja. Pored činjeniceda ovaj tretman opušta umorno telo, opušta i nervni sistem, stimuliše krvotok, disajne organe, deluje na digestivni i reproduktivni sistem, otklanja posledice stresa, smanjuje bol i blagotvorno deluje na celokupni organizam.

REFLEKSOLOGIJA STOPALA

Refleksologija stopala je tretman refleksnih tačaka na stopalima koje su povezane sa određenim organima, sve u cilju poboljšanja njihovih funkcija. Prvi tretman je ujedno i dijagnostički jer nam bol na određenoj tački stopala pokazuje koji organ pati. Masažom refleksnih tačaka na stopalima, kada se odblokiraju sve neravnoteže, omogućava se nesmetan protok životne energije.

PREDNJI UKRŠTENI LIGAMENT KOLENA

Više puta sam bio zamoljen da ponekad napišem nešto iz struke što bi koristilo studentima- budućim fizioterapeutima i kolegama koji većrade kao fizioterapeuti. Moram da priznam da sam kada je pisanje u pitanju ponekad lenj da sednem i napišem nešto, ali ovog puta sam bio isprovociran od pacijenta sa kojim radim većneko vreme, a koji je, pogađate, odlučio da operiše taj čuveni prednji ukršteni ligament.

Ovaj tekst ću ipak posvetiti budućim terapeutima, a ponajviše pacijentima koji su nažalost doživeli nezgodu ili će biti prinuđeni da razmišljaju šta i kako dalje u životu nakon potpune rupture prednjeg ukrštenog ligament kolena, kojeg ću u daljem tekstu opisivati kao ACL. ( engleska skraćenica od Anterior Cruciate Ligament ).

Ne pada mi na pamet da ovde pišem o anatomiji kolena, a pogotovo ne o samom ligamentu, odakle dokle se pruža itd…

Dragi pacijenti, ako Vas zanima anatomija svakako većpri prvom susretu sa ortopedom ili fizioterapeutom INSISTIRAJTE da Vam objasne anatomiju i funkciju istog. Ja ću, međutim, da Vas informišem o nekim stvarima za koje sam siguran da Vam se motaju po glavi i za koje Vam trebaju adekvatni odgovori.

Prvi, a možda i najvažniji odgovor za svakog pacijenta! OPERACIJA, odnosno rekonstrukcija ACL-a NIJE OBAVEZNA!! Dakle kratko i jasno, u zavisnosti od toga čime se bavite, starosne dobi, aktivnosti i životnog ritma, u dogovoru sa vašim ortopedom i vašim fizioterapeutom odlučićete se za DA ili NE kada je hirurški zahvat u pitanju.

Da krenemo prvo od varijante NE! Ono što treba da se zna to je da vaše koleno može više ili manje da Vam pravi nelagodnost zbog nedostatka ACL kao takvog u kolenu. Povremeni veći ili manji otok, bol , i slabost u kolenu nas svakako podsećaju ne samo da nemamo ACL veći da sportovi poput malog fudbala, košarke, skijanja i slični nisu dobra ideja! Ali odgovorno ponavljam jošjednom MOŽETE da živite normalan život i bez ACL-a. Da biste živeli normalnim životom bez gore navedenih problema OBAVEZNO treba da u saradnji sa fizioterapeutom odradite oporavak koji će uključivati ne samo smanjenje i potpuno otklanjanje bola, otoka i vraćanje punog obima pokreta u kolenu veći kompletan program kineziterapije, odnosno vežbi za maksimalno jačanje muskulature noge . Iz mog skromnog, petnaestogodišnjeg iskustva , TVRDIM da Vam za oporavak od ovakve povrede treba 3-4 nedelje rada sa terapeutom 3 puta nedeljno po sat i po. Iako sam lošmatematičar izbrojao sam ukupno 9-12 poseta kod vašeg terapeuta, i noga će manje- više izgledati kao da se niste ni povredili. Treba li da Vas podsećam da vam svakako i dalje nedostaje vašACL. Ali garantujem da nećete imati bol, otok, i imaćete pun obim pokreta i solidnu mišićinu snagu vaše noge i kolena. Nadalje, svaki pacijent mora da zna da to što ste odradili kvalitetan program oporavka vas ne oslobađa obaveze da redovno sami ili uz pomoćterapeuta održavate vaše koleno u dobroj formi , što znači da vaše koleno mora da bude za ocenu 5+ ako ne želite da imate tegobe zbog nedostatka funkcionalnog ACL-a.

Svakako bio bi red i da objasnim i kolegama kao i pacijentima odakle mi ove brojke vezane za broj poseta i ukupan period oporavka i šta one znače. Prvo da vidimo šta je to što fizioterapeut treba da uradi tokom tih inicijalnih 3-4 nedelje tretmana.

Kada govorimo o otečenosti kolena, ono je individualno, ali svakako prisutno kod svakog pacijenta. Fizioterapeut na raspolaganju ima više načina da ukloni otok, a ja predlažem da zasuče rukave i rukama odradi manuelni deo terapije radeći drenažu kolena. Pored toga neizostavan je I led ili kako mi to stručno nazivamo krio terapija. Što se više fizioterapeut posveti manuelnom pristupu, pacijent će mnogo lakše podneti uspostavljenje punog obima pokreta u zglobu kolena koji je svakako limitiran. UPOZORAVAM na važnost postojanja pune ekstenzije kolena ili kako mi to jos nazivamo “puna nula” u zglobu. Pre nego što krenete da savijate koleno pacijenta uverite se da ste uspeli da ga prethodno ispravite. Ova tzv. “nula” je veoma važna, jer nijedna vežba snage za nogu, a koja se izvodi kroz punu ekstenziju kolena, nema smisla ukoliko pacijent nije u stanju da “zakljuca” nogu u punu nulu. Pacijenti koji ovo budu čitali možda neće najjasnije razumeti, ali sam siguran da kolege fizioterapeuti razumeju itekako šta ovo znači. Dakle, jošjednom ako želite da jačate kvadriceps, omogucite uslove za to. Pokreti noge u zglobu kuka bez zategnutog zgloba kolena su apsolutno bezvredni.

Nakon što ste dobro izdrenirali koleno pacijenta, uspeli da pasivnim pokretima omogućite nulu u zglobu kolena, mobilisali čašicu u svim pravcima, istegnuli mišiće lista i zadnje lože, mozete da krenete u prvi deo vežbi kroz ekstenziju. Ako niste sigurni koje bi to vežbe bile, evo ih ekskluzivno baš ovde: fleksija, ekstenzija, abdukcija i adukcija kuka, terminalna ekstenzija kolena (30 stepeni do nule). Ako vam se čini da pacijent naprosto nema dovoljno snage za ove vežbe dobro vam se čini. EUREKA!!! Imamo rešenje! Iako nisam ljubitelj aparaturne fizikalne terapije, u ovom slučaju uvek se oslanjam na rusku stimulaciju mišića kroz interval od 10 sekundi kontrakcija, kao i isto tolika pauza. Sve ove vežbe koje sam gore naveo izvodim uz pomoc elektro -stimulacije sa 4 elektrode i tako omogućavam pacijentu da odradi sve vežbe u ekstenziji radeći paralelno sa aparatom. Kontrakcija mišića mora da bude itekako vidljiva golim okom, dakle izdašna, a intenzitet same struje nešto ispod individualne granice bola kod pacijenta.

Nakon što ste odradili vežbe kroz ekstenziju koristeći elektro stimulaciju, započinjemo sa savijanjem kolena. Ovde ponovo do izražaja dolazi iskustvo i rekao bih ljubav fizioterapeuta prema svom poslu. Ima toliko tehnika i načina da pacijentu pomognemo da praktično svojom voljom i snagom pasivno savija koleno do granice bola. Ne zaboravite da budete iskreni prema pacijentu i da ga obavestite kako u fizikalnoj terapiji boli jedino PASIVAN pokret. Ništa drugo ne sme da boli!!! Prepuštam ovde mašti na volju svakom fizioterapeutu ponaosob da odluči kako će postepeno kroz savijanje kolena doći do željene amplitude pokreta u fleksiji.

Što se tiče vežbi snage kroz fleksiju počinjemo statičkim vežbama u pravcu fleksije kroz različite uglove. Ja ipak, najviše volim pod uglom od 90 stepeni u fleksiji preko ivice stola guranjem lopte o stranicu kreveta. Mislim da je ovo dovoljno jasno svakom terapeutu.

Vežbe i za extenziju i za fleksiju kolena se postepeno pojačavaju i dodaju nove. Navešču samo neke: vežbe balansa, steper, sedenje uz zid, iskorak, aktivne vežbe snage za zadnju lozu i mišiće lista. Konačno uspostavljanje pravilnog hoda itd…

Kada se malo osvrnete na gore navedene procedure zaključićete da pacijent mora da se oseća umorno nakon sat i po vremena druženja sa fizioterapeutom . BINGO!!! Pretpostavljam da vam je SADA jasno zašto sam insistirao na tome da pacijent dolazi samo tri puta nedeljno na terapiju . Neophodan mu je odmor od 24h pre nego što opet dođe na sledeću terapiju!!! Ali ovde je nešto drugo važnije. Pacijent AKTIVNO učestvuje u procesu rehabilitacije, on vidi itekako rezultate rada sa fizioterapeutom i konačno zadobijamo njegovo poverenje.

Ovde želim direktno da se obratim svakom pacijentu ponaosob:

Ne dozvolite da vas fizioterapeut vuče za nos i traži da dolazite na terapije svaki dan u nedogled, naplaćujući vam novac, pri čemu vi ne vidite nikakve ili minimalne rezultate. Setite se broja poseta koje sam gore naveo . Ili kako ja to volim da kažem, ako vas terapeut dodiruje samo kada se rukuje sa vama i kada vam naplaćuje uslugu, potražite drugog terapeuta. To je u vašem najboljem interesu bez obzira kako se zove vašterapeut i koliko mu je lepa i moderna ordinacija. U ovom poslednjem odeljku krije se u stvari i razlog zbog čega pisem ovaj tekst. Moj pacijent Marko imao je prilično razočaravajuća iskustva sa čak dve ordinacije koje za divno čudo imaju neverovatnu frekvenciju, iako očigledno ne rade na korektan način…No, da se mi vratimo našoj temi:

Nakon 12 termina sa terapeutom pacijent je svakako informisan da sve što je naučio radeći sa terapeutom TREBA da nastavi da radi samostalno kroz život ukoliko je odlučio da se ne operiše, jer će samo tako sprečiti da mu koleno pravi poteškoće kroz život.

Toliko što se tiče one grupe pacijenata koji neće da ulaze u proces rekonstrukcije ACL-a i onoga što zatim sledi:

REHABILITACIJA ACL-a NAKON POTPUNE REKONSTRUKCIJE

Dakle, poslušali ste moj savet, odradili pripremu za operaciju koju sam gore opisao kao četvoronedeljni oporavak od inicijalne povrede, i spremni ste za operaciju…E, pa niste jošsasvim. Prvo, dragi moji pacijenti, moramo da se nešto dogovorimo. Ukratko, moraćete da slušate sve moje instrukcije od prvog dana nakon operacije….Da, da, od prvog sata nakon operacije! Evo o čemu se radi:

Svaki moj pacijent pre nego što uđe u hiruršku salu mora da u jednoj ruci drži dve štake, a u drugoj longetu koju je prethodno kupio i koja će mu biti najbolji drug (ne računajući mene) naredne 4 nedelje nakon operacije!

Pacijenti će neretko biti svedoci kako ih čak ni sami ortopedi ne informisu o ovome čudu gore na slici, ali jošjednom, ukoliko želite da vašu rehabilitaciju vodi zajedno sa Vama moja malenkost onda molim, izvolite longeta za Vas prve cetiri nedelje nakon operacije…Ne zaboravite i dve štake. Pre nego što odete na operaciju, fizioterapeut ima dužnost da Vas obuči kako hodanju sa stakama, tako i postavljanju ove longete na vašu nogu i njenom skidanju. Nadalje morate da naučite, takodje od vašeg terapeuta kako se longeta zaključava, a kako otključava. Sve su ovo radnje od iznimne važnosti za vašuspešan i brz oporavak koji će trajati ni manje ni više nego 6 meseci. Da, da, šest meseci da bi ste ponovo igrali vašu košarku sa drugarima na kojoj ste se i povredili….pitajte mog pacijenta Marka ako ne verujete. Pre nego što krenem da vam pričam o protokolu rehabilitacije nakon operacije, želim

da vam kažem da se ne igrate sa onim pričama koje ste možda čuli…,,znam jednog oporavio se za tri meseca”, jer znam i ja jednog takvog. Nakon tri meseca od prve operacije morao je na drugu rekonstrukciju ACL-a jer se očigledno prerano vratio na teren. Upamtite: Šest meseci ! Nažalost imao sam i slučaj pacijenta koji i nakon devet meseci nije bio 100% spreman, ali nekad i kada sve savršeno odradite telo jednostavno ne želi da se pokrene kako biste vi to želeli. Ipak takvi slučajevi su vrlo retki, hvala Bogu.

DAN VAŠE OPERACIJE!

Recimo da ste se operisali u petak, na kraju nedelje, do ponedeljka ste sami sa sobom i sa vašom longetom na kolenu zaključanom na “NULU” ispod nje svakako su i zavoji, gaze…Dakle, čitate novine , gledate TV, i razmišljate gde vam je fizioterapeut…

A u ponedeljak Vi i ja, krećemo iz početka…Da, da, sećate se kako vam je izgledalo koleno kada ste se originalno ispovređivali? E, baštako Vam opet izgleda ili možda malo gore od toga. U stvari, funkcionalno sigurno izgleda gore. Pa ko Vas je terao da se operišete? Ah da, vi ne možete bez košarke sa drugarima…Pa molim, izvolite!

Dakle u ponedeljak (tri dana od operacije) vam dolazim u kućnu posetu sve sa mojim portabilnim krevetom za rehabilitaciju. Vas su svakako otpustili iz bolnice bašu ponedeljak oko 12h. Kako ćete da odete do kuće? Pa sećate se da sam vas pre operacije naučio i kako da stavite i zaključate longetu na kolenu i svakako da hodate uz to sa dve štake.Uzimate taxi i pravac kući! Priznajte da vam se nije ni ostajalo duže u bolnici? ☺

Dakle kada legnete na moj portabilni terapeutski krevet , koristeći rukavice , SKINUĆU vam i longetu i zavoje koje su vam stavili preko cele noge. Pogledaću vaše koleno sa svih strana i ako nije ekstremno crveno i ekstremno otečeno, dakle ako niste pokupili neku infekciju u bolnici, možemo da počnemo! Ponovo izbegavajući vašrez na kolenu radim drenažu kao i kada ste me prvi put videli. Ponovo laganim, ali iskusnim pokretima ,,primoravam ” vaše koleno da ide ka “nuli” tj. potpunom zaključavanju. Ma koliko vam ovo zvučalo ludački, verujte mi, pacijenti koji su ovo prošli znaju o čemu govorim kada kažem da vaše koleno naprosto žudi da ga neko dodirne drenirajući tecnost koja se nakupila u samom kolenu i oko njega usled hirurškog zahvata. Kada postignem “nulu” veoma lagano tražim od vas da radite statičke kontrakcije vašeg mišića kvadricepsa. Ono što jošradim prilikom našeg prvog susreta nakon operacije je “savijanje” vašeg kolena preko ivice stola. Znam da vam se kosa diže na glavi, siguran sam ne samo pacijentima, nego i mojim uvaženim kolegama, ali uskoro sledi objašnjenje. Dakle, ponavljam jošjednom , nema infekcije kolena , ono je mirno znači da ne postoji nijedan razlog da ne savijemo lagano, ponovo iskusnom rukom terapeuta, koleno preko ivice stola i pustimo ga u tom položaju da odstoji minut- dva.

Vidite, prema protokolima za rehabilitaciju ACL-a, a koje sam imao prilike da učim studirajući u Sjedinjenim Americkim Državama, pacijent nakon operacije ima ukupno 4 nedelje da prohoda bez štaka i longete. Na fizioterapeutu je da to postigne uz AKTIVNO učešće pacijenta. Inače za vašu informaciju, dok ovo pišem, a danas je petak, 22.5.2015, moj pacijent Marko je upravo ostavio štake i longetu, ukupno 28 dana nakon operacije ACL-a. BRAVO Marko!!!

Ipak, ovo je samo prvi stepenik , ispred nas je jošdosta toga, jer kao što sam većpomenuo čeka nas šestomesečna rehabilitacija. Pokušaću u nastavku teksta da budem nešto sažetiji i da kroz periode od po mesec dana opisem ukratko ono što sledi. U prethodnom delu sam rekao da se moj pacijent oslobodio pomagala za hod, ali bih želeo da napomenem da sve do šeste nedelje nakon operacije pacijent ima mogućnost da koristi longetu tokom hoda van kuće ukoliko smatra da mu je potrebna. Longeta je svakako otkljucana do ugla od 120 stepeni u fleksiji, tako da ne ograničava pacijenta prilikom hoda osim što mu daje lateralnu sigurnost.

Nalazimo se dakle u prvoj fazi oporavka, period od prve četiri nedelje. Ako je pacijent adekvatno pripremljen za operaciju onda vam ove prve četiri nedelje neće biti problematične. Pacijent praktično zna sve ono što treba da radi sa vama i zato moje kućne posete ne prelaze broj 3. Nakon toga pacijent uz pomoćlongete na kolenu i štaka, ali i dobre volje roditelja, prijatelja, partnera…koji ga dovoze u moju amblulantu na rehabilitaciju po većuobičajenom rasporedu tri puta nedeljno. Sećate se naše pripreme za operaciju odnosno programa koji smo radili neposredno nakon što se pacijent povredio? Sada sve to iz početka. Od vraćanja obima pokreta do nule i postepeno kroz fleksiju prvo do 90 stepeni, a zatim redom 110, 120 uspostavljamo normalne amplitude kao i pre operacije. Prema protokolima za rehabilitaciju ACL-a nakon prvih osam nedelje pacijent mora da ima pasivno pun obim pokreta u fleksiji. Paralelno sa istezanjima radimo i vežbe snage koje ćemo opet , barem na pocetku, izvoditi uz pomoc elektro stimulacije, kada su vežbe u punoj ekstenziji kolena u pitanju. Što se fleksije tiče, krećemo sa statičkim vežbama i tako dalje. Možda se neki i dalje pitaju šta će nam ova longeta na nozi prve četiri nedelje. Njena uloga je višestruka. Ne samo da pruža stabilnost i sigurnost pacijentu prilikom regularnih dnevnih aktrivnosti u kući i na ulici, većje njena uloga nemerljiva prilikom izvođenja vežbi u prve 3-4 nedelje na terapeutskom stolu, ali i van njega. Podsećam da ste zaključavanjem longete na 0 stepeni zaključali i vaše koleno. Dakle, uz ovakve pred -uslove podizanje noge u svim pravcima je itekako moguće većnakon prvog dana od operacije. Za vaše mišiće nogu, to je kao da ste dobili sedmicu na lutriji!

U periodu od četvrte do osme nedelje nakon hirurškog zahvata, pacijent nastavlja sa rehabilitacijom tri puta nedeljno. Fizioterapeut radi istezanje u cilju postizanja normalne fleksibilnosti kolena, paralelno insistirajući na patelarnoj mobilizaciji. Što se tiče vežbi snage, nastavljamo sa vežbama za jačanje kvadricepsa, zadnje lože, mišića lista. Ovde dodatno uključujemo vežbe balansa i proprioceptivne vežbe. Ne želim da navodim specifične vežbe koje ja koristim u cilju jacanja gore pomeutih mišićnih grupa, jer ih ima na pretek, i svaki terapeut iz svog iskustva uglavnom ima već svoje favorite kada su vežbe u pitanju. Ipak da biste imali ideju o tome koliko vremena pacijent potroši na kineziterapiju tokom svoje posete reći ću da je to otprilike oko 60% od ukupne posete. Od aparaturne fizikalne terapije lično koristim samo interferentne struje i pored toga neizbežnu krioterapiju. Želim da ponovim pravilo koje važi uvek, a ono glasi: ,, PACIJENT NE SME DA OSEĆA BOL U KOLENU PRILIKOM IZVOĐENJA BILO KOJE VEŽBE ZA MIŠIĆNU SNAGU”!!! PASIVNO ISTEZANJE KOLENA BOLI !!

U trećoj fazi, odnosno u periodu između osme i dvanaeste nedelje pored gore pomenutih elemenata, pacijenta uvodimo u funkcionalne pokrete poput lateralnog kretanja, poskoci sa obe noge lateralno, zatim uvođenje i nekih sprava kao što su kardio mašine za nordijsko skijanje, svakako bicikl, pa i steper. Zbog ovoga, terapeutu je svakako najbolje rešenje za pacijenta da ga bašon uvede ponovo u salu za vežbanje na spravama koje sam gore naveo. Pored njih, bezbedne su u ovom periodu i mašine poput “leg pressa” ali samo do 70 stepeni u pravcu fleksije pri čemu insistiram da pacijent isključivo radi na tzv. HORIZONTALNOJ LEG RESS MASINI!!

Ovo je jedna od priblizno sličnih varijanti horizontalnih mašina kakve ja koristim i preporučujem, iz razloga što želim da moj pacijent zauzme što bezbedniji položaj, kako za svoje koleno, tako i za kicmeni stub. Ovom mašinom možemo da podešavamo pravilan ugao iz koga pacijent započinje vežbu. Kao što sam rekao u ovoj fazi oporavka, pacijent ne savija koleno više od 70 stepeni pod opterećenjem. Evo jošnekih mašina koje su bezbedne I preporučujem ih svakome u ovoj fazi:

Polako ali sigurno došli smo i u četvrtu fazu našeg oporavka nakon ACL rekonstrukcije i s obzirom da se radi o periodu između 12-16. nedelje nakon zahvata, vreme je da pacijent dobije i kućni program vežbi koji uključuje ne samo program vežbi iz same ordinacije koje je do sada naučio radeći sa terapeutom tri puta nedeljno, nego i program u teretani koji od sada može da radi i samostalno. S tim u vezi neophodno je pacijenta informisati da se praktično posete terapeutu sada organizuju maksimalno dva puta nedeljno. Nadam se da ne treba ovde da objašnjavam zašto je to tako, ali ipak pokušaću da čitaocu ovog teksta opisem kako sada otprilike izgleda koleno i uopšte ceo donji ekstremitet našeg pacijenta: Kvadriceps bi trebalo da je na 70% snage na isokinetičkom mišićnom testu k, a mišići lože čak na 80%. Dakle, ne samo da nema potrebe za aparaturnom fizikalnom terapijom nego i vežbe koje pacijent može da odradi sa terapeutom u ambulantnim uslovima jednostavno nisu dovoljne za napredak. Zbog toga znam terapeute koji vrlo rado nastavljaju da prate svog pacijenta radeći sa njim u teretani i van nje na otvorenom radeći vežbe snage i agilnosti u daljem procesu rehabilitacije. I sam sam jedan od njih.

Završiću ovaj tekst uz zahvalnost svima koji su uspeli da odvoje vreme da bi ga procitali do kraja sa još nekoliko kraćih informacija.

Nakon operacije ACL-a, svim pacijentima preporučujem da se u punu sportsku aktivnost vrate tek u periodu od 9-12 meseci nakon operacije. Naprosto želim svakom pacijentu da bude 110% siguran da nema ni fizičkih, ali ni mentalnih sumnji u sebe i svoje telo, odnosno da je zaista u potpunosti spreman da se vrati u sport koji voli. Često ovaj vremenski raspon nije moguć, jer naši vrhunski sportisti žure iz više razloga i pokušavaju da se vrateu igru što pre. Retki su oni koji uspeju da izdrže do isteka i punih šest meseci. Želim samo na ovom mestu da upozorim na opasnost od preranog povratka na teren kako to ljudi koji rade u sportu umeju da kažu. I na kraju, uz nadu da će ovaj tekst pružiti neku novu informaciju svim kolegama, ali i pacijentima verujem da smo uspeli svi zajedno još jednom da ukažemo na važnost fizioterapeuta, ali i na ODGOVORNOST koju ima u procesu rehabilitacije SVAKOG PACIJENTA !!!

SASA JEZDIC, FIZIOTERAPEUT

ŠTA JE FIZIKALNA TERAPIJA?

Fizikalna terapija je vrsta tretmana koju Vam toplo preporucujem ukoliko vasi zdravstveni problemi postaju takvi da Vam onemogucavaju Vase redovne dnevne aktivnosti u smislu pokreta. Dakle cilj fizikalne terapije treba da u stvari bude smanjenje bola, omogucavanje bezbolnog pokreta i obnavljanje normalnog funkcionisanja ugrozenog segmenta tela. Krajnji zadatak Vaseg fizioterapeuta je da Vam omoguci podizanje fitnesa koji je svakako bio umanjen usled vaseg osnovnog problema zbog koga ste i krenuli sa fizikalnom terapijom.

Iako se cine obicne, nase dnevne aktivnosti su ponekad veliki problem za pacijenta. Hodanje, penjanje uz stepenice, sedanje ili podizanje iz kreveta samo su neke od aktivnosti koje mogu da Vam predstavljaju problem u kojima fizikalna terapija itekako pomaze.

Postavlja se pitanje i kako se opredeliti za fizioterapeuta koga zelimo da nam pomogne. Svakako treba unapred putem interneta ili na neki drugi nacin saznati sve sto je moguce o obrazovanju doticne osobe. U najboljem interesu svakog pacijenta je da posecuje fizioterapeuta koji je svoje zvanje stekao na akreditovanoj  obrazovnoj ustanovi, sto znaci da njegovo poznavanje vase problematike ne bi trebalo da bude upitno.

Kada ste jednom odlucili gde zelite da idete na fizikalnu terapiju vazno je naglasiti i sledece. Moderna fizikalna terapija podrazumeva rad sa pacijentima po principu jedan na jedan. To u stvari znaci da Vas termin za fizikalnu terapiju treba da bude samo Vas i Vas fizioterapeut tokom recimo sat vremena treba da se posveti samo radu sa Vama a ne istovremeno sa jos nekoliko pacijentata. Sledece sto treba znati je da se danas u svetu najvise cene fizioterapeuti “manuelci”. To znaci da Vi svakako zelite fizikalnu terapiju koja ce u najmanju ruku ukljucivati manuelnu terapiju tokom polovine Vaseg zakazanog termina. Kada kazemo manuelna terapija to znaci rad rukama na mekim tkivima misicima i ligamentima ugrozenog segmenta, zatim mobilizacija i konacno kineziterapija odnosno vezbe za ugrozeni segment koje ce upravo doprineti laksem i brzem oporavku.

Sasa Jezdic, fizioterapeut

PERSONALNI TRENING

U periodu koji je pred nama, mislim tu na letnje mesece, veliki broj ljudi poželi da se aktivnije bavi sportom ili čak da unajmi trenera koji će se pozabaviti njihovim fitnesom. Za neke od nas, činjenica da smo zakazali prvi sastanak sa trenerom i to da ćemo potrošiti novac predstavlja dovoljnu motivaciju da odemo u teretanu. Neki drugi naprosto žele da imaju nekoga koji će da ih tera da vežbaju. Treća grupa ljudi su oni koji žele da jednostavno imaju nekog pored sebe ko će da „reguliše saobraćaj“. Ovo su sve razlozi da unajmite trenera, pa ipak, ko je ustvari ona prava osoba za Vas?

Nadam se da će ovaj članak biti moj skromni doprinos svim onima koji želeći pomoć ali ne znaju odakle da počnu kada je u pitanju trening.

Većina trenera izgleda fit, veoma su komunikativni i zrače nekom sigurnošću. Neki od njih imaju i poneko slovo pored imena, koje označava uglavnom sertikfikat ili kurs koji su završili tako što su položili jedan ili dva ispita. Iako sve ovo gore navedene može da impresionira, nemojte da prenaglite u izboru svog ličnog trenera. U vašem je interesu da imate trenera koji će znati da napravi program vežbi koje će odgovarati vašem trenutnom funkcionalnom statusu i koji će znati da pravilino unapređuje vaš fitnes. Konačno, Vaše pravo je da očekujete od trenera kojeg plaćate da Vas edukuje u pravcu potpune samostalnosti u treningu. Drugim rečima, konačan cilj treninga je da jednog dana samostalno trenirate bez trenera i nepotrebnog trošenja novca.

Vaša najbolja odluka bi bila da za savet pri izboru trenera pitate Vašeg ličnog fizioterapueta. Ukoliko još niste imali prilike da radite sa fizioterapeutom, onda Vam ne preostaje ništa drugo nego sami uradite intervju sa potencijalnim trenerom. U nastavku ovog članka želeo bih da preporučim nekoliko pitanja sa kojima bi ste mogli da započnete Vaše upoznavanje. Nadalje, ispod svakog pitanja dodao sam i odgovore, kako bi ste znali šta bi okvirno trebalo da očekujete kao odgovor sa druge strane.

Sasa Jezdic, fizioterapeut

PITANJA I ODGOVORI

1)      Kako se određuje redosled vežbi tokom treninga?

Uvek se započinje sa centralnim mišićima, odnosno mišićima koji imaju funkciju stabilizatora, a zatim se treningom prelazi na periferne mišićne grupe koje služe kao mobilizatori.

2)       Da li postoje vežbe koje na neki nacin predstavljaju rizik za povređivanje, a istovremeno ne daju preterano dobre rezultate. ( drugim rečima povećan rizik-mala nagrada)?

Neke od vežbi koje spadaju u ovu grupu su svakako: ekstenzija-opruzanje zgloba kolena u sedećem položaju (doprinosi pattelo-femoralnom sindromu), zatim vežbanje na lat mašini tako što povlačimo letvu iza vrata (doprinosi kako povredi vratne kičme tako i povredama ramena), podizanje obe ruke do nivoa ramena sa palčevima okrenutima na dole ( ovakav pokret direktno doprinosi pojavi takozvanog “impingement syndrome” zgloba ramena). Takođe, kada je sama forma izvođenja vežbi u pitanju, nikako ne želimo da radimo čučnjeve prilikom kojih će nam kolena prelaziti nivo nožnih prstiju,  zatim vežba iskorak pri čemu će nam zglob kolena preći preko nivoa skočnog zgloba, itd.

 

3)      Koji mišići ramenog pojasa često budu disproporcionalno slabi?

-Stabilizatori  lopatice: trapezoidni mišići, i romboidalni mišići. Zatim mišić latisimus dorsi, i musculus seratus.

Vaš trener definitvno treba da zna imena ovih mišića, zatim koji pokret izvode, i kakva im je funkcija na zglob ramena.

4)       Koja je uloga mišića spoljnih rotatora ramena?

–          Pored toga što svakako rotiraju nadlakticu u polje, ova grupa mišića povlači glavu humerusa(nadlaktice) na dole ka centru zgloba ramena, i na taj način omogućavaju lakše podizanje ruke u stranu.(abdukcija)

5)      Koja je razlika između obima pokreta i fleksibilnosti?

-Obim pokreta predstavlja maksimalno moguć  pokret u jednom zglobu, dok fleksibilnost predstavlja stepen do kojeg mišić  može da se istegne preko svih zglobova preko kojih prelazi svojom dužinom.

Ovo su samo neka od pitanja koja možete da postavite Vasem treneru prilikom upoznavanja. Suština je da svoje telo poverite onome ko zna ipak nešto više od običnog brojanja do deset ili da vas naprosto preznoji.  Pravilnim odabirom ličnog trenera dobijate dobre preduslove za fitnes a ne za povredu.

Literatura:

Scott K. Powers, Edward T. Howley : “EXERCISE PHYSIOLOGY” (forth edition)

Thomas R. Baechle, Roger W. Earle: “ESSENTIALS OF STRENGTH TRAINING AND CONDITIONING” (second edition)